Итоги конкурсного отбора на замещение вакантных должностей профессорско-преподавательского состава

Сергей Кашников
— 32-летний сценарист. Начало карьеры приходится на 2013 г. ,
с тех пор Сергей Кашников принял участие
в 5 кинокартинах, включая церемонии вручения премий (если таковые имеются). Предпочитаемые жанры: игра, комедия, приключения, реальное ТВ. Дата рождения – 11 февраля 1990 г. Карьера – сценарист, продюсер.

Последние фильмы, в которых
принял участие
Сергей Кашников:
Русский ниндзя (2021), Полный блэкаут (2020), Форт Боярд (2019), Стендап андеграунд (2019) и Шурочка (2013).

Защитник тульской «Академии хоккея им. Михайлова» Евгений Кашников, на этой неделе впервые в истории клуба ставшим игроком дня в МХЛ, рассказал о своём спортивном пути и ожиданиях от матчей с чеховскими «Русскими витязями». — Женя, как ты оказался в хоккее?

— Я родился в Курске, но почти сразу моя семья переехала в Москву. В 4 года родители отдали меня в футбол. Но меня всегда привлекал хоккей — и в 9 лет я оказался в этом виде спорта. Я пробовал себя в хоккее три раза, и только с третьего раза получилось. Уже все дети были взрослые, умели кататься, владеть шайбой, а я только на коньках учился кататься. Первая моя команда была «Северная звезда», Андрей Сергеевич Долгов долго не хотел меня брать из-за возраста. Но в итоге я начал играть.

— С футбола на хоккей тяжело перестраиваться?

— Это не было сложным. Главное — научиться кататься и владеть шайбой.

— Откуда взялось желание попасть в хоккей?

— В детстве смотрел Кубок «Газпромнефти» по 2002 году, понимал, что играют мои ровесники. Да и в целом нравился этот вид спорта, мужественный.

— Как ты оказался в ЦСКА?

— Мы играли за «Северную звезду» в ЦСКА, проиграли 7:3, а после мне позвонили и предложили прийти на просмотр. На протяжении 2-3 месяцев я ходил на тренировки.

— Ты сразу стал защитником?

— Нет, был сначала нападающим. Сменил амплуа в ЦСКА: мы плохо сыграли матч и нас с еще одним нападающим поставили в защиту. Мне понравилось.

— После школы ЦСКА ты уехал в Канаду. Как это произошло?

— Поступило предложение от агента: не хотел бы продолжить карьеру за океаном? Я долго думал, но в итоге согласился.

— Какой он — канадский хоккей?

— Немного другой. Там меньше площадки, больше силовых приемов, немного больше скорости. Каждую вторую игру происходят драки. Почти все игроки приезжие, жили в семьях. У тебя было все, что нужно.

— С языковым барьером столкнулся?

— Никогда в школе не учил английский, знал только «Привет, как дела?». И за два месяца до отъезда начал учить. Но за тот же срок в Канаде я научился гораздо больше говорить по-английски.

— Как оказался в АКМ?

— В Канаде сейчас проблемы с хоккейным сезоном: его то затягивают, то приостанавливают. Игровой практики нет. Но сидеть дома, просто тренироваться — не вариант. Я попросил агента найти мне команду, мне нужна была игровая практика. Так попал в «Академию». Мне здесь очень нравится. Влился в коллектив очень хорошо. Играю в пятерке со старшими товарищами — Семеном Росляковым и Даней Анопом, они постоянно подсказывают, если что-то не так.

— Ближайшие матчи — с «Русскими витязями». Они борются за плей-офф и наверняка захотят подняться по таблице максимально высоко. Как думаешь, какими будут игры?

— Это хорошая команда, много играет в силовую борьбу, настраиваются на каждого соперника, так что недооценки с их стороны ждать не придется. Главное, что нужно делать нам — выполнять тренерскую установку, лезть на ворота и зарабатывать удаления. Только тогда получится забросить и выиграть.

— Какими, на твой взгляд, будут игры — результативными или до первой заброшенной?

— Трудно сказать. Все покажет игра. Будут ли удаления, как сыграют вратари и защита, будут ли нападающие создавать моменты и реализовывать их. Игра покажет.

Пресс-служба «Академии хоккея им. Михайлова»

Итоги конкурсного отбора на замещение вакантных должностей профессорско-преподавательского состава

официальный сайт Казначейства Россииwww. roskazna

Контактная информация

Часы работы:
Пн – чтc 8-00 до 17-15
Птc 8-00 до 16-00
Перерыв с 13-00 до 14. 00с 13-00 до 14

Итоги конкурсного отбора на замещение вакантных должностей профессорско-преподавательского состава

Телефоны УФК по Калужской областиТерриториальные отделы УФК по Калужской областиДокумент создан (изменен 2. 2021 08:56)

Санкт-Петербургский государственный архитектурно-строительный университетСПбГАСУ

Итоги конкурсного отбора на замещение вакантных должностей профессорско-преподавательского состава

Пожалуйста, подождите. Идет загрузка.

ВУЗу даю положительный отзыв по праву лучшего строительного образования в стране (по крайней мере лучшего в СПб). Диплом ГАСУ это практически визитная карточка, знак качества. Однако стоит учитывать, что учеба дается нелегко. Нагрузка колоссальная, особенно если вы совмещаете. Огромное количество проектов и высокий порог требований к ним. По нагрузке ГАСУ будет раза в три выше своего ближайшего конкурента в лице ИСИ Политеха и раза в четыре выше топовых иногородних ВУЗов. Сответственно уровень знаний у выпускника, который не филонил, не идет ни в какое сравнение с другими строительными ВУЗами в стране. Работу даже без опыта найти вполне реально, пускай и с традиционными для РФии “минимальным уровнем оплаты”. Но это по началу. С опытом и дипломом можно будет рубить довольно большую капусту, особенно находя подработку. Кстати, диплом ГАСУ котируется в Европе и Штатах.

А теперь к темной стороне этого заведения. Из-за нереальных требований к студентам сформировалась целая система взятничества, из-за чего некоторые студенты вынуждены платить деньги за сдачу экзаменов и приемку курсовых. Я не ошибся, именно “вынуждены”. Некоторые преподаватели выясняют кто ты по жиз. Показать полностью.

Итоги конкурсного отбора на замещение вакантных должностей профессорско-преподавательского состава

Отзыв является личным мнением автора и может не совпадать с действительностью.

Oops. Что-то пошло не так. Возможно, пропал Интеренет 🙁

Учусь на 5 курсе в СПбГАСУ на направление СУЗС. За 5 лет сформировалось впечатление о процессе обучения, которым я сейчас поделюсь. По началу было непросто, так как на первых курсах много разнопрофильных предметов: от экологии до химии. Казалось, что это все лишнее, но к концу 3-го курса приходит понимание, что все эти предметы дают базу, знание которой в дальнейшем обучении сильно поможет. Например, недостаточно усердное изучение математики привело к тому, что до сих пор приходится к ней возвращаться и восполнять пробелы! К слову сказать, преподаватель по математике П*** Э. очень грамотно вела лекции и практические занятия: так, что у каждого в голове основные моменты отложились!

К 4 курсу нужно было определиться с выпускающей кафедрой: геотехники, металлических и деревянных конструкций или жбк. В конце 3-го курса было собрание студентов СУЗС, где представители каждой кафедры рекламировали свою кафедру. Была интересная битва, в которой коллеги по кафедрам переманивали студентов к себе. Настоящая конкуренция! Больше всего меня впечатлило выступление Л****** С. – представителя кафедры геотехники. Да и в целом это кафедра мне показалась наиболее сложной и интересной, поэтому м. Показать полностью.

Сливов на стройку особо не нашлось, напишу своё впечатление о моей альма-матер. Приёмная кампания. Личный кабинет абитуриента был достаточно приятный и удобный, тех. поддержка вуза любезно помогала с добором документов и часто звонили, оценивая шансы студента на поступление. По сравнению с остальными вузами(например, ЛЭТИ, где доки принимали 3 ****ые недели), приёмка СПбГАСУ, наверное, лучшая). Преподаватели. Между преподами на первых курсах виден яркий контраст: одни не парят особо тебя своим предметом, понимая, что он длится всего семестр и ты не сможешь изучить его для полного понимания, другие будут душить тебя, пытаясь самоутвердится на твоей беспомощности перед ними, некоторые вообще не понимают что преподносить студентам и всё уходит на самообучение. К слову, в нашей группе неаттестованными по истории остались только лентяи и прогульщики, в соседней группе, где вел иной препод, вышло 17 неаттестованных. В принципе, к каждому можно найти подход, нужна лишь доля терпения. На старших курсах уже поинтереснее, да и преподы приятнее. Учеба. Не считая проблем с преподами, учеба не сложная, если ты не лентяй. Среди студентов имеются целые паки работ прошлых лет, которые могу. Показать полностью.

Начнём с начала , обучался на сузс(строительство уникальных зданий и сооружений ) хочу сказать что изначально довольно таки прикольное место , во втором же семестре ты понимаешь , что половина преподов это люди жизнь которых была покалечена , на уступки идут если ты подлизываешь не плохо и смеёшься с шуток про колобка который повесился , если классные преподы и их не мало , но если брать в целом то такое себе , куратор в данном университете это просто аксессуар, ни на что не влияет , ни чем не помогает , столовка реально крутая , перевёлся после на СФ( просто строительный университет ) тут уже и преподы по приятнее и шутки повеселее , если вам жалко свои нервы и время , то лучше идти сразу на стройку , а не строить из себя что-то (как это делал я) , учеба на самом деле не сложная если вы не лентяй , если повезёт то по ключевым предметам попадутся норм преподы , но это врятли , всем удачи , тут плохого много не написал , потому что без матов это не описать , на самом деле советую присмотреться к другим университетам , даже к тем что ниже в рейтинге

Не нашла особо сливов на наш универ и решила написать сама. Я закончила 2 курс по направлению “Строительство” (строительный факультет) в данном учебном заведении и уже смогла сформировать за это время свое мнение об универе. Итак, по порядку:
* поступление: приемная комиссия крайне приветлива, ваши документы принимают студенты, поэтому можно спросить у них об университете, общагах и тд. ; на сайте есть вся необходимая информация (несмотря на то, что многие из уже студентов и преподавателей недолюбливают наш сайт и считают его неудобным, у меня проблем с нахождением инфы о приеме не было) + понравилось что в последние дни работы комиссии публиковались почасовые списки и ты мог отследить ситуацию и при желании успеть в последний момент переложить оригиналы в другой уник. * общежитие: студентов гасу селят в 2 общежития: гасушное (располагается на Фонтанке в 10 мин ходьбы до универа) и МСГ (студ городок, где проживают студенты разных университетов, в какие конкретно корпуса селят гасушников не знаю, тк живу на фонтанке); распределение общежитий происходит рандомно и переселиться потом из фонтанки в мсг можно спокойно, а вот наоборот нет; что есть в общаге на фонтанке: убор. Показать полностью.

Не дамо светиње или их поклањамо (случај македонског црквеног питања)

on 19. маја 2022

Поставља се питање мотива српских великодостојника да раде на укидању сопствене црквене надлежности на исконској српској територији

Итоги конкурсного отбора на замещение вакантных должностей профессорско-преподавательского состава

Дефинитивно је дошло до измирења Српске православне цркве и „Македонске православне цркве“. Овај процес je крунисан служењем литургије помирења коју ће заједно предводити патријарх српски Порфирије и архиепископ македонски Стефан. Овај текст ће представљати покушај анализе искључиво рационалних аргумената који са једне стране, говоре у прилог помирења српске и македонске јерархије, а са друге, откривају и нешто другачију позадину тренутних догађаја, који се са правом могу назвати историјским.

Како је протеклих година доста говорено и писано о историји македонског црквеног питања, не бих превише времена трошио на овај аспект. Срби се позивају на канонски поредак, признат у целој православној Васељени, по коме на простору данашње Северне Македоније искључиву јурисдикцију има СПЦ. Са друге стране, македонска страна истиче везу са негдашњом Охридском црквом, која је по њиховом виђењу била македонска и која је старија од српске. Довољно је истаћи да позивање Македонаца на континуитет њихове „Цркве“ са средњовековном Охридском архиепископијом има основа као што би основа имало и позивање Римокатоличке цркве у Хрвата са Апостолском црквом Далмације. О било каквом помену македонског националног имена пре друге половине ХIХ века не може бити речи чак ни у најлибералнијим промакедонским научним круговима у свету. Стога је тражење некаквих Македонаца на простору Охридске јурисдикције до краја њеног постојања (1767) крајње неозбиљно.

Позабавимо се тренутним разлозима који су били пресудни да обе стране седну за сто и договоре превазилажење раскола. Такође, коме је у интересу овакав исход? Већ неколико дана слушамо веома озбиљне српске стручњаке како поздрављају акт помирења, сматрајући га, у неку руку, великом српском победом, односно поразом папистичких тежњи које Цариград несумњиво испољава протеклих година. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве огласио се саопштењем у коме са радошћу прихвата повратак Македонске православне цркве под окриље мајке Цркве, односно обнову статуса ове црквене области из 1959. године. Но, на самом почетку сам СА Сабор изражава наду да ће питање коначног статуса Македонске цркве бити решено у братољубивом духу свеправославног сагласја. Закључак који се изводи из овакве формулације би отприлике могао да гласи: македонска јерархија више није у расколу, Македонска црква се враћа под окриље СПЦ са већ признатим статусом аутономне цркве, но, то није њен коначни статус. У преводу на једноставнији језик, тренутни аутономни положај МПЦ је само привремено решење, док ће коначан статус највероватније подразумевати аутокефалију Македонске цркве. Овакав закључак се намеће из простог разлога што, у тренутним околностима, МПЦ има статус најшире могуће црквене аутономије. То јест, само је један корак дели до аутокефалности, коју без Српске цркве не може задобити. У истом саопштењу се такође каже: „дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан“. Тиме се још једном ставља до знања да је српска јерархија вољна да македонској јерархији додатно изађе у сусрет, сматрајући да су преговори о статусу једног од најважнијих делова своје јурисдикције не само пожељни, него и неопходни.

Ако се измакнемо на трен са канонског поља, ваља нагласити да је историјски договор између две јерархије постигнут готово 20 година након пропасти Нишког споразума, који је био сличне садржине, а из кога се македонска страна повукла на притисак своје државе и страних сила. Нишки споразум је пропао у време док Северна Македонија још увек није била чланица НАТО, у време када је Русија још увек била партнер Западу, односно у време када су званичне власти у Београду још увек биле оне исте које су 5. октобра срушиле Милошевића и Србију окренуле том истом Западу. Међутим, историјско помирење 2022. године, одиграло се у битно другачијим условима. Северна Македонија је и формално постала члан Северноатлантске алијансе, Запад је кренуо у отворени рат са Русијом преко украјинске територије, а на Србију се врше све већи притисци да се одрекне свог идентитета и веза са Истоком. У међувремену су званичници НАТО управо Српску цркву означили као главни реметилачки фактор на постјугословенском простору, а удар западних структура на најважнију институцију српскога народа врши се на свим фронтовима. То је нарочито било приметно у Црној Гори, са фамозним Законом о слободи вероисповести, због кога су организоване литије, затим у Хрватској где је било покушаја обнове Павелићеве „Хрватске православне цркве“, али и у Северној Македонији, где је канонска српска јерархија прогоњена као у турско и комунистичко доба. Довољно је поменути страдање канонског архиепископа Јована, који је више година нелегално тамновао у македонским казаматима. И сада се поставља питање, зашто би Запад који руководи или минира најважније процесе на Балкану, баш у овом тренутку допустио историјско измирење две братске црквене јерархије? Зашто је Западу баш сада стало да врати МПЦ под окриље Српске православне цркве? И зашто би Македонци управо у овом тренутку, када су се сврстали на страну Запада против православне Русије били од истог саветовани да се врате у канонско јединство са Србима, које тај исти Запад посматра већ два века као мале Русе на Балкану? Мислим да је одговор једноставан. Он се делимично налази у другом делу Саопштења од 16. маја. Наиме, каже се да: „Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама“. Поједностављено, СПЦ има намеру да након утврђивања коначног статуса, призна јурисдикцију МПЦ и над Македонцима у дијаспори, али и да питање њеног коначног назива препусти македонско-грчком дијалогу. Да СА Сабор СПЦ жели да види останак МПЦ у свом саставу он не би дозволио мешање треће стране у питање назива једне своје административне јединице. Но, чини се да овим Саопштењем СА Сабор СПЦ види МПЦ ка нову сестру Цркву, што се и наводи у самом Саопштењу, за разлику од Цариграда, великодушно јој признаје јурисдикцију над Македонцима у расејању, те јој оставља да, аналогно политичким договором из Преспе о имену државе, МПЦ на сличан начин реши питање свог имена са гркофоним помесним црквама.

Сабор СПЦ: Поздрављамо одлуку „Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије” о прихватању канонског статуса

Како се из непосредне анализе да видети, српска јерархија има намеру да братски помогне својим македонским колегама да на канонски начин легализују оно што је започео Савез комуниста Југославије 50-их година прошлог века, тиме поништавајући једно од најважнијих правних начела које је Валтазар Богишић изразио речима да „што се грбо роди, вријеме не исправи“. Конкретно, ради се о заокруживању македонског идентитета формирањем аутокефалне македонске цркве. У том контексту, желео бих да подсетим читаоце да македонски идентитет ни дан данас не признају у замишљеним основама ни бугарска, ни грчка страна. Конкретно, све што би могло са данашњег становишта бити окарактерисано као македонско у Бугарској и Грчкој је у потпуности искорењено. Па испада да једино српске политичке и црквене елите предано раде на формирању овог новог идентитета само на подручју које је Букурешким миром 1913. године враћено Краљевини Србији. Након признања македонског језика још у доба СФРЈ, признања северномакедонске државе 1991, дошло је на ред и српско признање МПЦ која је до овог трена била у расколу не само са Српском црквом, него и са целим православним светом.

Поставља се питање мотива српских великодостојника да раде на укидању сопствене црквене надлежности на исконској српској територији. Да подсетим, на подручју Северне Македоније налази се готово подједнак – ако не и већи – број српских православних светиња као на Косову и Метохији. На овом подручју налазе се и колевка српске писмености, духовности, као и старе српске престонице. Али што је такође важно, на овом простору и дан данас опстаје мала група Срба, која се није одрекла свог идентитета, али и не тако занемарљива група православних хришћана који су, трпећи вишедеценијске прогоне, остали у канонском јединству са Српском православном црквом. Овим чином поништено је и у заборав бачено мучеништво српских страдалника, који су толике године истрајавали због своје верности Христу и Светосавској цркви. Са друге стране, награђена је хетманштина, манипулација, морално-политичка подобност и служење македонске јерархије страним интересима. Да су македонске структуре искрено желеле да јачају Православље, па макар и изван српских канонских оквира, имали су за то барем три последње деценије од пада комунизма. Но, и дан данас на овом простору већина храмова није активна, односно у великом броју тамошњих светиња нема активног литургијског живота.

Наредно питање гласи: шта су српске црквене, али и интелектуалне и политичке елите желеле да постигну оваквим договором? Да ли ће македонски великодостојници сада постати браћа српском народу? Да ли ће престати са бруталним фалсификовањем тамошње црквене историје? Да ли ће престати преименовање српских светих краљева и мученика, ктитора тамошњих манастира, односно да ли ће српски светитељи наставити да сметају македонској браћи? За оне који нису посетили тамошње српске светиње, да кажем да македонска браћа већ годинама уклањају натписе на фрескама српских светитеља, мењајући им имена, а у историјским подсећањима има места за Византинце, па и за „мрске“ Турке и Бугаре, али не и за највеће ктиторе у земљи, Србе. Стога, да ли је интерес српских духовних и световних пастира да, на раскомаданом српском бићу, формирају нове идентитете или да чувају сопствено предање?

Објективно посматрано, ваља рећи ко је оваквим договором шта добио, а ко шта изгубио. Сваки договор представља једну врсту компромиса. У конкретном случају, македонска страна је жртвовала тренутно признање аутокефалности, враћајући се у састав СПЦ, како би на једини канонски дозвољен начин то исто добила у другом кораку. Српска страна је прихватила да помогне у процесу сопственог затирања на простору Старе Србије, односно пристала је да призна МПЦ редовним канонским путем, при том не добијајући ништа, учинивши веће уступке од оних на које би, у овом тренутку био спреман и сам Цариград, да је којим случајем македонско питање под његовом јурисдикцијом. Хеленски свет је добио још једну заокружену прозападну НАТО колонију, која ни у ком случају не може бити земља наклоњена нарастајућој Русији. Албански и бугарски фактор добили су дефинитивно укидање српског утицаја у Северној Македонији, јер више не постоји ниједна полуга притиска којим би Београд могао да утиче на понашање скопских елита. Запад је добио сужење простора Српске православне цркве, па самим тим и слабљење, за њих, главног реметилачког фактора на Балкану. Ватикан је практично добио одшкринута врата за свој прозелитизам на овом подручју без икаквих бојазни од реакција Српске цркве и њених великодостојника.

Јелена Тасић: И српске и македонске владике крију услове помирења

Многи ће овом тексту приговорити контрапитањем: а шта је алтернатива? Алтернатива је, господо хришћани, борба за Истину, као врхунску вредност Православља, колико год она била неугодна и политички некоректна и колико год се она не допадала нашој бившој и садашњој браћи. Алтернатива је, господо Срби, борба за српске националне интересе, а не робовање југотитоистичким традицијама. Нарочито, у новим, измењеним геополитичким околностима, када је ампутација једног дела српског духовног наслеђа потпуно безразложна. Алтернатива је, преосвештена господо црквени оци, исповедање вере и мученичко страдање, а не договарање са отимачима српских светиња. Не заборавите да је једини носилац Православља у Старој Србији народ Св. Ђорђа Кратовца, Св. Злате Мегленске, Св. Ђакона Авакума, свештеника Тасе Коневића и архиепископа Јована Вранишковског и неизбројаних других мученика, а не народ унијате Гоце Делчева, оснивача Друштва против Срба, Даме Груева и ратног злочинца Тодора Александрова.

За крај бих желео да поставим и једно лично питање нашим елитама. Чији ће од сад бити гробови наших предака који су крварили за ослобођење Старе Србије, односно ко ће се старати о њима? Браћа Македонци, који у својој Саборној цркви у Скопљу као главну светињу држе тело унијате Гоце Делчева? Не бих рекао. Да ли ће сада бити могуће одржати помен на гробу мог чукундеде Милана Илића, српског војника палог на Кајмакчалану, сахрањеног у селу Бач код Битоља или његовог рођака, Војводе Петка Илића Нагоричког, сахрањеног у Старом Нагоричану код Куманова? Да ли ће то радити братска македонска јерархија која је својим деловањем поништила све за шта су дотични положили своје животе? Одговор је кристално јасан: Неће! Шта ће бити са преосталим Србима, чуварима немањићких традиција? Они ће, попут Срба на Космету, остати неугодни сведок дубоко стратешки и суштински погрешних одлука српских елита. Оно претпрошлогодишње Не дамо светиње у Црној Гори, претворило се у Поклањамо светиње у Северној Македонији. Зато је порука овог текста српским елитама које, са динарских висина и панонских низина гледају на нас, своје јужне сународнике следећа: Мислите ли да сте брисањем једног од најважнијих делова сопственог духовног наслеђа успешно решили важан црквени и национални проблем? Нажалост, нисте. Ви мислите Црна Гора је далеко од Македоније, а Војводина још даље, али Македонија ће вам сутра закуцати на врата.

Душан Илић,
Институт за европске студије

Categories: Српско православно стање

Кафедра автомобильных дорог, мостов и тоннелей

№ п/п
Ф. Должность

1
Денисенко Денис Александрович
старший преподаватель

2
Козак Николай Викторович
старший преподаватель

3
Корныльев Евгений Николаевич
старший преподаватель

4
Рехов Сергей Викторович
старший преподаватель

5
Симановский Александр Мордхаевич
доцент

6
Ярошутин Дмитрий Андреевич
ассистент

Кафедра архитектурно-строительных конструкций

№ п/п
Ф. Должность

1
Беляев Александр Викторович
ассистент

2
Глухова Александра Викторовна
старший преподаватель

3
Елистратов Владимир Николаевич
доцент

4
Кущенко Полина Александровна
ассистент

5
Махов Дмитрий Анатольевич
доцент

6
Махова Таисия Дмитриевна
старший преподаватель

7
Панин Александр Николаевич
доцент

8
Пастух Ольга Александровна
доцент

9
Смирнов Антон Александрович
доцент

10
Яблонский Леонид Люцианович
доцент

Кафедра геотехники

№ п/п
Ф. Должность

1
Башмаков Иван Борисович
ассистент

2
Бояринцев Андрей Владимирович
старший преподаватель

3
Калач Филипп Николаевич
ассистент

4
Квашук Анна Витальевна
ассистент

5
Кондратьева Лидия Никитовна
профессор

6
Конюшков Владимир Викторович
доцент

7
Ланько Сергей Владимирович
доцент

8
Мангушев Рашид Абдуллович
профессор

9
Осокин Анатолий Иванович
доцент

10
Полунин Вячеслав Михайлович
ассистент

11
Сахаров Игорь Игоревич
профессор

Кафедра железобетонных и каменных конструкций

№ п/п
Ф. Должность

1
Безлепкин Сергей Валериевич
ассистент

2
Денисова Анастасия Дмитриевна
старший преподаватель

3
Зараганникова Ксения Андреевна
ассистент

4
Корсун Владимир Иванович
профессор

5
Новожилова Наталья Сергеевна
доцент

6
Савин Сергей Николаевич
профессор

7
Трофимов Александр Васильевич
доцент

Кафедра информационных технологий

№ п/п
Ф. Должность

1
Бакусов Павел Анатольевич
ассистент

2
Горовой Никита Владимирович
ассистент

3
Долганова Ольга Игоревна
старший преподаватель

4
Евсиков Игорь Александрович
старший преподаватель

5
Зуева Ася Олеговна
старший преподаватель

6
Костюнина Татьяна Николаевна
доцент

7
Шаранин Виталий Юрьевич
ассистент

8
Шиманская Марианна Станиславовна
ассистент

9
Шумилов Константин Августович
доцент

10
Яркова Ольга Николаевна
доцент

Кафедра математики

№ п/п
Ф. Должность

1
Алексеева Светлана Владимировна
доцент

2
Баданина Лариса Александровна
ассистент

3
Блинова Валерия Геннадьевна
ассистент

4
Васильчук Владимир Юрьевич
старший преподаватель

5
Грамбовская Лариса Владимировна
старший преподаватель

6
Караказьян Светлана Ардаваздовна
старший преподаватель

7
Меньшикова Татьяна Викторовна
доцент

8
Михайлов Александр Евгеньевич
старший преподаватель

9
Немченко Екатерина Игоревна
старший преподаватель

10
Ржонсницкая Юлия Борисовна
доцент

11
Смирнова Вера Борисовна
профессор

12
Соловьёва Ольга Валентиновна
старший преподаватель

13
Шиманская Галина Станиславовна
старший преподаватель

14
Якунина Галина Владимировна
доцент

Кафедра металлических и деревянных конструкций

№ п/п
Ф. Должность

1
Гордиенко Валерий Евгеньевич
профессор

2
Казакевич Татьяна Николаевна
доцент

3
Коваль Павел Сергеевич
доцент

4
Кубасевич Антон Евгеньевич
старший преподаватель

5
Мамедов Ширали Махаррам-оглы
доцент

6
Москалёв Михаил Борисович
доцент

7
Нижегородцев Денис Валерьевич
старший преподаватель

8
Цыгановкин Виктор
ассистент

9
Шмидт Александр Борисович
доцент

Кафедра организации строительства

№ п/п
Ф. Должность

1
Бахтинова Чейнеш Очур-ооловна
доцент

2
Молодцов Максим Вилленинович
старший преподаватель

3
Розанцева Надежда Владимировна
старший преподаватель

4
Руденко Александр Алексеевич
профессор

5
Рыбальская Виктория Павловна
ассистент

6
Чахкиев Ислам Мусаевич
доцент

7
Челнокова Вера Михайловна
доцент

Кафедра строительной механики

№ п/п
Ф. Должность

1
Алейник Вадим Иванович
старший преподаватель

2
Алейникова Маргарита Анатольевна
доцент

3
Аникина Ирина Васильевна
доцент

4
Масленников Никита Александрович
доцент

5
Нестерова Ольга Павловна
доцент

6
Новожилова Анна Викторовна
старший преподаватель

7
Норина Наталья Владимировна
доцент

8
Островская Надежда Владимировна
доцент

9
Сойту Наталья Юрьевна
доцент

10
Тётушкин Сергей Сергеевич
ассистент

Кафедра технологии строительного производства

№ п/п
Ф. Должность

1
Дьячкова Ольга Николаевна
доцент

2
Егоров Андрей Николаевич
профессор

3
Животов Дмитрий Андреевич
доцент

4
Лукина Наталья Леонидовна
старший преподаватель

5
Тилинин Юрий Иванович
доцент

6
Хорошенькая Елена Владимировна
старший преподаватель

7
Юдина Антонина Фёдоровна
профессор

Кафедра технологии строительных материалов и метрологии

№ п/п
Ф. Должность

1
Аубакирова Ирина Утарбаевна
доцент

2
Жаворонков Михаил Ильич
доцент

3
Иванова Татьяна Александровна
доцент

4
Колесникова Людмила Григорьевна
старший преподаватель

5
Кузьмин Олег Владимирович
доцент

6
Матвеева Лариса Юрьевна
профессор

7
Ткаченко Виктория Игоревна
ассистент

8
Хренов Георгий Михайлович
доцент

9
Черевко Сергей Александрович
старший преподаватель

Кафедра архитектурного и градостроительного наследия

№ п/п
Ф. Должность

1
Воронкова Мария Владимировна
ассистент

2
Дубровина Наталья Павловна
доцент

3
Колесова Мария Александровна
ассистент

4
Королёв Антон Станиславович
ассистент

5
Семенцов Сергей Владимирович
профессор

6
Шуваева Евгения Юрьевна
ассистент

Кафедра архитектурного проектирования

№ п/п
Ф. Должность

1
Бойцова Дарья Владимировна
старший преподаватель

2
Венатовская Лариса Александровна
старший преподаватель

3
Вешняков Александр Владимирович
старший преподаватель

4
Девятова Юлия Александровна
доцент

5
Зиненков Дмитрий Андреевич
ассистент

6
Иванов Сергей Иванович
доцент

7
Кокорина Ольга Геннадьевна
доцент

8
Колодин Константин Иванович
доцент

9
Кузьмина Александра Антоновна
старший преподаватель

10
Лявданский Владлен Эдуардович
доцент

11
Михалычев Алексей Вячеславович
старший преподаватель

12
Перов Фёдор Викторович
доцент

13
Супранович Валерия Михайловна
доцент

14
Суровенков Андрей Викторович
доцент

15
Тонких Вячеслав Дмитриевич
ассистент

16
Фёдоров Олег Павлович
доцент

17
Шедогубова Екатерина Юрьевна
ассистент

Кафедра градостроительства

№ п/п
Ф. Должность

1
Боброва Елена Геннадьевна
доцент

2
Вайтенс Андрей Георгиевич
профессор

3
Галактионова Анастасия Алексеевна
старший преподаватель

4
Гусева Светлана Евгеньевна
доцент

5
Ионова Светлана Юрьевна
ассистент

6
Макарова Виктория Сергеевна
ассистент

7
Монастырская Марина Евгеньевна
доцент

8
Песляк Оксана Александровна
доцент

9
Репа Дарья Андреевна
старший преподаватель

10
Скрябин Павел Владимирович
доцент

11
Цепилова Ольга Павловна
старший преподаватель

12
Шестеров Евгений Александрович
доцент

13
Яковлева Татьяна Алексеевна
ассистент

Кафедра дизайна архитектурной среды

№ п/п
Ф. Должность

1
Васильева Анна Владимировна
ассистент

2
Завьялова Елена Викторовна
ассистент

3
Гомозов Василий Игоревич
старший преподаватель

4
Дёмин Александр Владимирович
доцент

5
Елизарова Яна Вадимовна
старший преподаватель

6
Коржемпо Ян Александрович
доцент

7
Лошаков Павел Игоревич
доцент

8
Пантелеева Мария Михайловна
ассистент

9
Перов Алексей Фёдорович
старший преподаватель

10
Романов Денис Анатольевич
доцент

11
Самоловов Константин Георгиевич
старший преподаватель

12
Черненкова Анна Андреевна
ассистент

13
Яковлева Ксения Сергеевна
старший преподаватель

Кафедра истории и теории архитектуры

№ п/п
Ф. Должность

1
Бергман Анастасия Владимировна
ассистент

2
Жукова Дарья Игоревна
ассистент

3
Жукова Татьяна Фёдоровна
доцент

5
Мелнис Вероника Александровна
старший преподаватель

6
Соколов Вячеслав Олегович
ассистент

7
Храмов Игорь Владимирович
ассистент

Кафедра рисунка

№ п/п
Ф. Должность

1
Болтов Дмитрий Владимирович
старший преподаватель

2
Денисова Татьяна Алексеевна
старший преподаватель

3
Коряшкин Александр Витальевич
ассистент

4
Маркитантова Татьяна Олеговна
старший преподаватель

5
Платонов Семён Александрович
ассистент

6
Русанов Геннадий Ефремович
профессор

7
Тарасов Константин Валентинович
старший преподаватель

8
Чёрная Елена Александровна
старший преподаватель

9
Шабанова Надежда Сергеевна
ассистент

10
Юркевич Василина Михайловна
старший преподаватель

Кафедра водопользования и экологии

№ п/п
Ф. Должность

1
Авсюкевич Алексей Петрович
старший преподаватель

2
Верхотуров Владимир Петрович
доцент

3
Демидочкин Виталий Васильевич
доцент

4
Дмитриева Ксения Геннадьевна
ассистент

5
Кириллов Александр Анатольевич
старший преподаватель

6
Корнеева Елена Александровна
старший преподаватель

7
Кудрявцев Анатолий Валентинович
доцент

8
Лазурина Мария Александровна
ассистент

9
Романова Юлия Владимировна
ассистент

10
Столбихин Юрий Вячеславович
доцент

11
Телятникова Анна Максимовна
старший преподаватель

12
Феськова Алина Яновна
старший преподаватель

Кафедра геодезии, землеустройства и кадастров

№ п/п
Ф. Должность

1
Волков Никита Викторович
доцент

2
Волкова Татьяна Николаевна
доцент

3
Кулакова Дарья Ивановна
старший преподаватель

4
Курбанова Лариса Кадыровна
ассистент

5
Соколов Вячеслав Вячеславович
доцент

6
Шендрик Юлия Васильевна
доцент

Кафедра строительной физики и химии

№ п/п
Ф. Должность

1
Бесчаскина Наталья Викторовна
ассистент

2
Дронов Владимир Михайлович
старший преподаватель

3
Кулинская Екатерина Вячеславовна
старший преподаватель

4
Машков Юрий Александрович
старший преподаватель

5
Меллех Тимур Хафизович
старший преподаватель

6
Шабалин Владимир Владимирович
доцент

Кафедра теплогазоснабжения и вентиляции

№ п/п
Ф. Должность

1
Аншукова Екатерина Аркадьевна
доцент

2
Бируля Виктор Борисович
старший преподаватель

3
Бирюзова Елена Александровна
доцент

4
Иванова Юлия Витальевна
доцент

5
Кадокова Светлана Юрьевна
старший преподаватель

6
Кашников Сергей Владимирович
старший преподаватель

7
Прошутинский Андрей Олегович
старший преподаватель

8
Суханов Кирилл Олегович
доцент

9
Фёдорова Ирина Валерьевна
старший преподаватель

10
Фёдоров Михаил Андреевич
старший преподаватель

11
Царегородцев Михаил Михайлович
ассистент

12
Яковлев Виктор Александрович
доцент

Кафедра наземных транспортно-технологических машин

№ п/п
Ф. Должность

1
Виноградова Тамара Владимировна
доцент

2
Воронцов Иван Иванович
профессор

3
Гладушевский Илья Сергеевич
ассистент

4
Грушецкий Станислав Михайлович
доцент

5
Зазыкин Андрей Вячеславович
доцент

6
Коломеец Алёна Анатольевна
ассистент

7
Мейке Ульяна Николаевна
ассистент

8
Подопригора Николай Владимирович
доцент

9
Пушкарёв Александр Евгеньевич
профессор

Кафедра менеджмента в строительстве

№ п/п
Ф. Должность

1
Алиевская Наталья Владимировна
доцент

2
Аристова Марина Валентиновна
профессор

3
Бадокин Олег Викторович
доцент

4
Блаженкова Татьяна Александровна
доцент

5
Дроздова Ирина Валерьевна
профессор

6
Егорова Любовь Игоревна
старший преподаватель

7
Егорова Марина Сергеевна
старший преподаватель

8
Сбитнева Диана Владиславовна
старший преподаватель

9
Токунова Галина Фёдоровна
профессор

10
Яковенко Наталья Юрьевна
старший преподаватель

Кафедра межкультурной коммуникации

№ п/п
Ф. Должность

1
Антоненко Наталия Владимировна
доцент

2
Глущевская Надежда Владимировна
доцент

3
Ермолаева Светлана Александровна
старший преподаватель

4
Савельева Наталия Владимировна
старший преподаватель

5
Сарян Марина Арташевна
доцент

6
Сахарова Татьяна Евгеньевна
старший преподаватель

7
Селезнёва Елена Петровна
доцент

8
Тищенко Наталия Геннадьевна
доцент

9
Цапаева Юлия Александровна
старший преподаватель

10
Чечик Ирина Владимировна
доцент

11
Чиркова Елена Ивановна
профессор

Кафедра экономики строительства и ЖКХ

№ п/п
Ф. Должность

1
Асаул Анатолий Николаевич
профессор

2
Вахмистров Александр Иванович
профессор

3
Веронская Мария Валерьевна
доцент

4
Гужва Евгения Григорьевна
профессор

5
Кощеев Вадим Аркадьевич
профессор

6
Леонтьева Маргарита Васильевна
старший преподаватель

7
Петров Иван Сергеевич
профессор

8
Скидан Александр Александрович
старший преподаватель

9
Таранов Артемий Игоревич
старший преподаватель

10
Цветков Юрий Александрович
ассистент

11
Ширшиков Сергей Павлович
доцент

Кафедра судебных экспертиз

№ п/п
Ф. Должность

1
Бондарчук Марина Игоревна
старший преподаватель

2
Дондукова Туяна Бабасановна
доцент

3
Карнаухова Оксана Геннадьевна
доцент

4
Кузбагарова Елена Викторовна
доцент

5
Новиков Виталий Иванович
доцент

6
Табаков Александр Владимирович
доцент

7
Харченко Валерий Борисович
профессор

8
Щербаков Александр Павлович
старший преподаватель

У РУСИЈИ су успешно завршена државна испитивања баражне муниције „Куб“, изјавио је Спутњику извор близак Министарству одбране Русије.

Итоги конкурсного отбора на замещение вакантных должностей профессорско-преподавательского состава

Фото Принтскрин Јутјуб Salute Russia

-Нови дрон Оружаних снага Русије је ударна беспилотна летелица која је спремна да постане дао војног наоружања, рекао је саговорник.

Он је додао да је серијска испорука војсци планирана од 2022. године.

Дронови са баражном муницијом могу дуго да лете у потрази за циљем, а када га пронађу они га уништавају као навођена ракета „ваздух-земља“ и након тога се самоуништавају.

„Куб“ је произвела компанија „Зала аеро“, која припада концерну „Калашњиков“. Апарат има карактеристичан облик, широка троугласта крила и покреће се помоћу пропелера који ротира електромотор.

Дрон може да понесе наоружање тежине три килограма. Може да лети 30 минута брзином од 130 километара на сат. Наводи се камером која се на њему налази, веома је прецизан, практично је бешуман и лак за управљање.

Руски војници су дронове-камиказе „Куб“ користили у Сирији за нападе на терористичке положаје.

Итоги конкурсного отбора на замещение вакантных должностейпрофессорско-преподавательского состава

Актуальные вакансии в СПбГАСУ

Подведены итоги конкурса на замещение вакантных должностей профессорско-преподавательского состава СПбГАСУ, который был объявлен в апреле 2022 г.

Для быстрого поиска по странице нажмите F3 либо сочетание Ctrl+F и начните набирать фамилию.

✔ Задать вопрос и получить формы документов можно в управлении кадров

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован.